Streljaštvo: Zorana Arunović: „Sada ću da nišanim desetke na fakultetu“
Autor: Goran Mihajlov
Nasmejana i vedra, kao da se nije skoro 15 sati truckala u kombiju od Minhena do Beograda, u utorak u ranu zoru stigla je Zorana Arunović sa tri medalje sa šampionata sveta u Minhenu. Prvo su je izgrlile mama i tetka, a zatim i brojni prijatelji streljačkog sporta koje ni ustajanje sa prvim zracima sunca nije obeshrabrilo da dođu na strelište na Carevoj ćupriji da dočekaju svetsku šampionku.
Utisci su još sveži, u nedelju 8.avgusta osvojila je šampionsku titulu vazdušnim pištoljem, a u ponedeljak 9.avgusta dve srebrne medalje – pojedinačnu i ekipnu MK pištoljem. Priznaje da je još uvek lebdi u nekom lepom snu:
– „Trebaće malo vremena da se emocije i uzbuđenje slegnu, ovo je bio i mali šok za mene. Pre tri godine sam bila juniorka, sada sam svetska seniorsksa šampionka. Doduše, 2006. sam bila juniorska prvakinja sveta MK pištoljem, ali ovo je potpuno drugojačije, seniorska konkurencija ne može da se uprodi sa omladinskom. Takođe, osvojila sam i olimpijsku vizu za London i plasirala sam se kao osvajač svetskih medalja u finale svetskog Kup-a. U oktobru ću se u Minhenu, na istom strelištu na kome je održano i prvenstvo sveta, boriti za kristalne globuse ISSF. Koliko znam jedini sam strelac u svetu koji se plasirao da gađa sa oba oružja – kao da je jedva čekala da „izleti“ iz nje,
počela je razgovor Zorana Arunović.
Sigurno je samo da će pamtiti 2010.godina jer je na prvenstvu Evrope u Merakeru u martu u Norveškoj osvojila ekipno zlato vazdušnim pištoljem, a na domaćoj sceni bila je neprikosnovena: po dve pobede, MK i vazdušnim pištoljem u Šampionatu i Kupu Srbije.
– “Nema šta, zaista je ovo moja godina. Nekako su i razultati pratili plasmane, što je veoma važno u streljaštvu. U Minhenu sam postigla sa 588 krugova i lični rekord MK pištoljem, a vazdušnim sa 385 krugova nisam bila mnogo deleko od najboljeg rezultat ove godine od 389 krugova. Obično ne uspevam da uklopim da sa oba oružja gađam visoko, na sreću u Minhenu se to dogodilo. Pribojavala sam se oba finala, ona su mi slaba strana, posebno MK pištoljem. Jasna Šekarić, sa kojom treniram i koja mi je oslanac i neiscrpni izvor informacija jer deli sa nama sve tajne našeg sporta, mi je rekla da se to finale ne uči na treninzima, mora da se učestvuje u njemu na jakim takmičenjima, jer se samo tako stiče sigurnost. Imali smo, uoči Minhena dobru probu u Zagrebu na tromeču sa Mađarskom i Hrvatskom, MK pištoljem smo „ubile“ više od ekipnog svetskog rekorda, Jasna 589 krugova, Jelena i ja po 587. I na šampionatu Srbije u Novom Sadu smo imale državni rekord MK pištoljem od 1.741 krug, koliko smo „ubile“ u Minhenu i osvojile srebro, ali nam nije priznat jer nisu bile tri ekipe. Po rezultatima, bile smo spremne za prvenstvo sveta.
Trenira od 2001.godine kada je kao pionirka počela u Policajcu kod Srećka Pejovića, da bi se potom preselila u Crvenu zvezdu i radila je sa Vladom Jevtićem i Ivanom Kvasnivskim. Na vatrenu liniju „povukla“ je pet godina starija sestra Jelena. U 2004. je na EŠ u Đeru Zorana Arunović bila članica juniorske vicešampionske ekipe vazdušnim pištoljem, 2005. na EP u Estoniji osvojila je juniorsku ekipnu bronzu, 2006. na juniorskom EŠ u Moskvi okitila se ekipnom i pojedinačnom zlatnom medaljom vazdušnim pištoljem i iste godine juniorskim zlatom MK pištoljem na Šampionatu svetat u Zagrebu, kao i ekipnom bronzom. Bez obzira ne sve medalje 2006. nije proglažena za najboljeg mladog sportistu godine u anketi „Sporta“, ali:
– „Razočarala sam se i naljutila, ali se pokazalo da svako zlo ima i neko dobro. U tom izboru, kandidati smo bile i ja i Suzana Ćebić, odbojkaška reprezentativka. Međutim, izabran je plivač Ivan Lenđer, koji je osvojio svetsko zlato. Novinari su, očigledno, vrednovali popularnost sporta i koliko ga ima na TV, a ne broj i sjaj naših trofeja, pa je počelo dopisivanje preko interneta sa Suzanom Ćebić. Kasnije se to razvilo u veliko prijateljstvo, ona mi je najbolja drugarica i došla je da me sečeka. Odlično se razumemo, sa njom i sestrom delim sve radosti u uspehu, ali i tuge zbog neuspeha“.
Kaže da će ovo leto biti bez pravog odmora. Posle šampionata sveta planirala je da za kratko ostavi streljaštvo i posveti se fakultetu da i tamo „ubije“ neku desetku u indeksu. Ostala su joj tri ispita iz treće i četiri iz četvrte godine na Filološkom fakuletu na katedri za ukrajinski jezik. Usavrašava paralelno i ruski i engleski, a sa nemačkim, koji je učila u osnovnoj i srednjoj školi, se odlično snalazi.
– „Ukrajinski sam počela da učim jer sam, između ostalog, želela da ispitam Ukrajince kako treniraju i šta rade da imaju tako dobre strelce. Svi su mi se čudili da sam izabrala da studiram jezik koji se čak ne govori i u svim krajevima Ukrajine. Na katedri je bilo pri upisu 15 studenata, sada nas je ostalo – petoro. Odlična sam prijateljica sa Ruskinjom Klimovom sa kojom sam ratovala u finalu MK pištoljem. Hoću da se pojedem od muke jer sam izgubila za 0,1 krug a mala uteha mi je što me pobedila Klimova, sjajan strelac i dobra drugarica. Nemački vežbam sa Stefani Turman, sa kojom se dugo znam i odlično se slažemo. Mađarica Sofija Čonka mi je takođe prijateljica, zvala nas je na pripreme u olimpijski centar Mađarske u Tati pred ovaj SP ali nismo mogle da se uklopimo sa terminima. Preko Jasne Šekarić upoznala sam i Nino Salukvadze iz Gruzije, koja je veliki strelac i sjajna ličnost. U streljaštvu je tako, svi smo dobri prijatelji, kao velika porodica. Srešću se sa nekima od njih već u septembru u Plzenu na studentskom šampionatu sveta. Pre dve godine u Pekingu smo Jasmina Grgić, Aleksandra Ristović i ja osvojile ekipno srebro. Volela bih da objedinim u Plzenu titulu vazdušnim pištoljem, ali neće bit lako. Streljaštvo je sport gde ima dosta dobrih strelaca, koji su i odlični studenti.