In memoriam Milan Šotra
Autor: Redakcija
U Beogradu je posle kraće i teške bolesti u 70. godini preminuo Milan Šotra strelac, straljački radnik, predsednik Streljačkog saveza za leteće mete Stbije i graditelj jendog od najboljih strelišta u svetu u „Bg sportskom centru Kovilovo“. Rođen je 27.marta 1942. u selu Kozice blizu Stoca u BiH. Po struci je bio diplomirani mašinski inženjer, bio je generalni direktor radne organizacije osiječke Obnove u Sarajevu, a radio je i u Šipadu.
Sportsku karijeru počeo je u fudbalu, igrao je Veležu, a kasnije je kao ugledni privrednik, bio je četiri godine predsednik kluba i to u periodu kada je Velež dva puta bio vicešamion Jugoslavije. Bio je i član Predsedništva Košarkaškog kluba Bosna i to u vreme kada je ovaj sarajevski kolektiv osvojio i titulu prvaka Evrope. Bio je i predsednik Streljačkog saveza za leteće mete Jugoslavije, savezni selektor i trener. Streljaštvom je počeo da se bavi relativno kasno, kada je završio fudbalsku karijeru. Prvi veći uspeh bio mu je 1970. kada je na Šampionatu Jugslavije bio četvrti. Prvu od 14 titula prvaka Jugslavije osvojio je 1971. a 1972. u Splitu pobedio je u obe discipline – trap i skit. U Zagrebu 1973. je postao šampion sa maksimalnim rezultatom do 100 golubova. Ukupno je, uz 14 titula, imao i četiri vicešampionske titule uz dve bronze na državnim šampionatima, 12 titula prvaka BiH i 115 pobeda na turnirima.
Prvak Evrope u trapu postao je 1973. u Orbasanu u Italiju. Bio je dva puta prvi na Mediteranskim igrama 1971. u Izmiru i 1975. u Alžiru. U Beograd je iz Sarajeva prešao 1992. i od 1994. je član Partizana. Pojedinačnu titulu u SR Jugoslaviji osvojio je 1995. u Staroj Pazovi. Sa crno belima je osvojio osam ekipnih titula šampiona i devet pehara u kupu. Sina Predraga uveo je u streljački sport i radovao se njegovim uspesima, ulasku u reprezentcaiju i državnim rekordima. Ostavio je izuzetan trag u svetskom streljaštvu kao graditelj jednog od najboljih strelišta u svetu u Kovilovu. Posle Prvenstva Evrope 2005. u Beogradu dobilo je licencu Evropske streljačke konfederacije (ESK) i postalo evropski trenažni centar sa sedam strelišta (pet za olimpijske discipline trap, dubl trap i skit i jedno za sportsko gađanje).
Milan Šotra je bio je predsednik ili član organizacionih komiteta Šampionata sveta – glineni golubovi 2011, Prvenstva Evrope 2011 (sve displine), Prvenstva Evrope 2005. (sve discipline), finala Svetskog kupa – glineni golubovi 2007, Svetskog kupa – glineni golubovi 2005. i 2007. Bio je veoma cenjen u Međunarodnoj federaciji streljačih sportova (ISSF) i Evropskoj streljačkoj konfederaciji (ESK) i svojim ličnim autoritetom, vezama i kontaktima doprineo je da se o streljačkom sportu u Srbiji deleko čuje i lepo govori.
Bio je veliki prijatelj svih sportista i sportskih radnika bezrezervno odan svom Partizanu, ali se iskreno radovao svakom uspehu srpskog sporta. U hotelu Prezident u Kovilovu i velikoj dvorani, priremale su se fudbalske, košarkaške, rukometne, odbojkaške, streljačke, teniske … reprezentacije. Knjiga žalosti biće otvorena od 3.oktobra u 12 časova u „Bg sportskom centru Kovilovo“. Sahrana je u petak 5.oktobra u 14,30 časova na Novom groblju u Beogradu. Opelo počinje u 14 časova. Komemoracija je u „BG sportskom centru Kovilovo“ u petak 5.oktobra u 12 časova.
Čovek koji je uvek nišanio visoko
Milan Šotra je bio moj iskreni prijatelj sa kojim sam sarađivao, kao sportski novinar, duže od decenije i po. Kada mi je prvi put poverio ideju o izgradnji strelišta u Kovilovu, iskreno sam mu rekao da je izabrao pogrešno vreme, a i državu, za takav poduhvat. Nije izdržao da me ne pecne kada mu je pre nekoliko godina jedan arapski šeik dao najlepši kompliment o strelištu rekavši “da bi ga najradije kupio, celog izvadio iz crnice Pančevačkog rita i preselio u svoju pustinju”:
– A ti nisi verovao da je ovo moguće…
Bio je čovek koji je uvek nišanio visoko. Valjda mu je to ostalo od onog provog saveta koji mu je dao strelac Žika u Kragujevcu pre više od 30 godin:
– Sine, spusti pušku nisko da možeš bolje da vidiš goluba kad visoko poleti. Ti si dragulj našeg sporta…
Imao je viziju da napravi sportski centar prve kategorije i uporno je, u veoma komplikovanim okolnostima gradio: prvo strelište, potom hotel, zatim kongresnu dvoranu i veliku sportsku halu za rukomet, košarku, odbojku, tenis… Napravio je i dva travnata fudbalska terena… Planirao je, kad prođe kriza da nastavi sa gradnjom ogromnog akva parka. Kovlovo mu je bio san i životni cilj, i o njemu je brinuo i razmišljao svakog dana, sekirao se i zbog sitnica: nepotkresanih jablanova, neošišane trave, nepokrivenih klupa …
Bio je brižni zaštitnik brojne kolonije mačaka, koje su u hotelu Prezident imale VIP tretman i postale svetski poznato obeležje ovog divnog zdanja. Uživao je pričajući o unuku i unuci koje su otac Predrag, strelac i pasionirani ljubitelj konjičkog sporta i majka Tamara trostruka olimpijka u mačevanju usmerili u sport. U savezu je pokrenuo u najvećoj besparici, omladinsku školu i doživeo da prvi put u istoriji srpskog streljaštva ove godine jedan polaznik uđe u juniorsko finale na Prvenstvu Evrope.
Imao je veliko, sportsko, srce. Kada sam ga posetio u bolnici nekoliko dana posle operacije, iako izmučen našao je snage da se šali. Govorio je da ako ne uspe da se kvalifikuje desnom rukom za OI u Riju, može da pokuša levom, koja mu je posle operacije velikog tumora u velikoj meri izgubila funkciju, na Paraolimpijskim igrama 2016. U oba slučaja, planirao je da bude i na karnevalu.
Učestvovao je na desetak šampionata sveta i prvenstva Evrope. Učešće na olimpijskim igrama mu je ostalo neispunjen san.Preselio se na neka nebeska strelišta kojima će, siguran sam, naći neku zamerku i reći da nisu ni blizu Kovilovu, naći će i stare prijatelje da se sa njima prepire i raspravlja, da se i posvađa i naljuti. Ostaće, ta nežna hercegovačka ljudina, prznica i namćor, u srcima i sećanjima svih koji su ga poznavali.
Autor teksta: Branimir Vasić