Veslanje: Intervju sa reprezentativcem Goranom Jagarom
Autor: Redakcija
Goran Jagar pripada “staroj gardi” našeg veslanja. Ne po godinama, budući da 10.juna puni tek 28, već po veslačkom stažu. U ovom sportu je bez prekida od 1998, kada je Veslačkom klubu Galeb iz Zemuna napravio svoj prvi zaveslaj. Od tada pa sve do danas veslanje je ostalo njegovo glavno životno opredeljenje. Braneći boje Galeba, a od 2005. i Partizana, osvojio je pregršt medalja na domaćoj sceni.
Uporedo sa klupskom gradio je i izgradio briljantu reprezentativnu karijeru. Što u juniorskoj što u seniorskoj konkurenciji “upisao” je brojne uspehe, a u prebogatoj riznici medalja napravio je mesto i za olimpijsko odličje koje će, nada se i čvrsto veruje, popunuti već u Londonu. “Lovac” (prezime Jagar najverovatnije vuče koren od nemačke reči jäger što znači lovac) odavno je krenuo u lov na sportski kapitalac, koji mu je izmakao u Pekingu 2008, kada je u dvojcu bez kormilara sa Nikolom Stojićem zauzeo sedmo mesto. Kako kaže, u toj poteri ne dozvoljava da ga bilo šta destabilizuje. Psihološki i fizički je maksimalno spreman da preskoči sve prepreke koje mu se nađu na tom putu.
– „Praktično čim smo izvadili “vizu” za London osvojivši 11.mesto u četvercu bez kormilara na prošlogodišnjem Svetskom prvenstvu na Bledu okrenuli smo se Olimpijskim igrama. Iako se još ne zna ko će s kim veslati iskreno se nadam da ću izboriti svoje mesto u olimpijskom timu. U Pekingu sam debitovao na najvećoj sportskoj smotri i zaista sam bio fasciniran tim događajem. Stojić i ja smo bili maksimalno spremni, ali smo doživeli peh pošto smo zakačili bovu i na kraju smo morali da se zadovoljimo trijumfom u B finalu, odnosno sedmim mestom. Od tada se praktično oštrim za London. Maksimalno sam fokusiran na žestoke i, mogu slobodno da kažem, nikad bolje pripreme, a ne dozvoljavam ništa da me poremeti“
– kaže na početku Goran Jagar.
Ovaj 28-godišnji primeren i uzoran momak ističe da će u Londonu imati i motiv više. Za vreme nedavnih priprema u Izraelu preminula mu je majka Nada, koja mu je uz oca, bila najveći oslonac i podrška.
– „Majčina smrt za mene predstavlja ogroman gubitak. Međutim, taj događaj kao da mi je udahnuo novu snagu za sve izazove koji me očekuju u ovoj godini. Naime, znam koliko je majka želela da osvojim olimpijsko odličje pa mi ta misao u glavi ne dozvoljava da stanem u ovom teškom trenutku već da hrabro nastavim dalje. U Londonu ću veslati i za nju“
– ističe Jagar.
Pripreme za sportski događaj godine su u punom jeku. “Teški” četverac – Miloš Vasić, Radoje Đerić, Goran Jagar, Miljan Vuković, koji je formiran 2010, ostao je bez odličja prošle godine ali je vađenjem olimpijske “vize” ispunio glavni cilj.
– „Zadovoljan sam prethodnom sezonom. Dostigli smo špic forme na Svetskom kupu u Lucernu gde smo ušli u finale. Ipak, kao mlada i neiskusna posada nismo taj špic uspeli da održimo do Bleda. Izmakao nam je finale ali smo u B finalu uspeli da se domognemo mesta koje je vodilo direktno u London i time zadovoljimo i sebe i stručni štab. Upravo to održavanje forme na najvišem nivou je nešto na čemu najviše radimo i ako uspemo da taj segment popravimo možemo slobodno da razmišljamo ne samo o finalu u Londonu već i o mestu na postolju. “Teški” četverac je izuzetno kvalitetan i smatram da nema te posade na svetu s kojom ne možemo da se nosimo“
– kaže Jagar.
Pre nego što je zaveslao u teškom četvercu, Jagar se niz godina takmičio u dvojcu bez kormilara sa mnogo starijim i iskusnijim Nikolom Stojićem. Sada je on nastariji i najiskusniji u čamcu. Po njegovim rečima odlično se snašao kako u novoj disciplini, tako i u svojevrsnoj ulozi “učitelja”.
– „Promena discipline u veslanju nije retka pojava i podrazumeva se da moraš brzo da se prilagodiš novim zahtevima. Ipak, mnogo je lakše kada pređeš iz manjeg u veći čamac. Naime, u četvercu je brži zaveslaj, tj. brže se odbacuješ nogama ka špicu čamca. Zbog toga je malo veći problem ako godinama veslaš u četvercu pa pređeš u dvojac, jer u četvercu vremenom postaneš brz a dvojac te tera da ideš malo sporije što se tiče samih pokreta – pojašnjava Jagar i nastavlja – Kada je reč o ulozi u samoj ekipi nije da se ništa nije promenilo. Godinama sam uz sebe imao prekaljenog Stojića i mnogo mi je značio svaki njegov savet. Pogotovo kada smo veslali u Pekingu. Bio sam fasciniran samim učešćem na Igrama, dok je njemu to bila treća olimpijada. Dobio sam mnogo korisnih saveta koji će mi značiti i u Londonu. U teškom četvercu sam, pak, ja najiskusniji i nastariji. U startu, kada je formirana ova posada, bilo je možda i normalno što su mene ovi mladi momci doživljavali kao nekog, grubo rečeno, “šefa”. Sami su od mene tražili odgovore na razna pitanja. Ipak, vremenom sam se im i ja stavio do znanja da ne želim da vodim glavnu reč i da oko svega zajedno moramo da dođemo do zaključka. Iako je po kvalifikaciji veslanje individualan sport gotovo svi ga doživljavaju kao kolektivno takmičenje. Tako je i u teškom četvercu. Nemamo šefa i svi smo podjednaki“.
U mnoštvu uspeha na domaćoj i međunarodnoj sceni Jagar nijednu medalju posebno ne ističe. Kako kaže sva odličja su mu podjednako draga jer je za svako od njih uložio ogroman trud i napor. Ipak, učešće na Igrama u Pekingu ima posebno mesto u njegovom srcu:
– „Tek kada odeš na olimpijske igre shvatiš veličinu tog događaja. Osvajao sam medalje na svetskim i evropskim prvenstvima, svetskim kupovima, ali tek kada sam zakoračio u Olimpijsko selo u Pekingu stekao sam utisak da sam uspeo u veslanju. Iako važi za frazu zaista smatram da je samo učestvovanje na olimpijskim igrama ogroman uspeh za svakog sportistu“.
“Teški” četverac je svoj ogroman potencijal dokazao u godini osnivanja. Na Svetskom kupu na Bledu 2010. osvojio je srebrnu medalju. Pitali smo Jagara da li taj uspeh može da se ponovi na ove godine Prvom svetskom kupu koji će se od 4. do 6.maja održati u Beogradu:
– „U olimpijskoj smo godini i sve što radimo je podređeno učešću u Londonu. S tim u vezi smo određen je i cilj na Svetskom kupu u Beogradu. Biće to prvo veliko takmičenje u ovoj godini i samim tim rezultat neće biti u prvom planu. Ipak, ne bi trebalo sumnjati da ćemo da pružimo i više od svog trenutnog maksimuma. Takmičiti se pred svojom publikom je dodatni motiv za svakog sportistu i svojski ćemo se truditi da ne izneverimo uvek velika očekivanja svih ljubitelja sporta i veslanja u našoj zemlji“.
Goran Jagar, što je logično je s obzirom na sport kojim se bavi, veliki ljubitelj vode. Ima porodični čamac “kabinaš” i kada god mu obaveze dozvole pridruži se ocu na pecanju. Rođen je u Virovitici iz koje se preselio u Beograd 1991.
– „Moji roditelji su bili vojna lica i kada su počeli sukobi u bivšoj SFRJ preselili smo se u Beograd. Čak osam godina posle toga nisam išao u Virovitcu. Ipak, posle dugo godina sam otišao i sada uglavnom, kada je pauza u septembru, svratim u Viroviticu da posetim baku, ujaka i ujnu koji i dalje žive tamo“
– kaže na kraju Goran Jagar i otkriva da je njegova, porodica, trenutno, jedina sa ovim prezimenom u Srbiji.