Streljaštvo: Otvoreno pismo ministarki Snežani Samardžić Marković
Autor: Goran Mihajlov
Boban Marković, lični trener evropske seniorske šampionke vazdušnim pištoljem Bobane Veličković, uputio je otvoreno pismo ministarki omladine i sporta Snežani Samradžić Marković u ime još dvojice ličnih trenera Pavla Zlatića (trenira svetskog vicešampiona Andriju Zlatića) i Dragana Donevića (trenira evropsku šampionku Andreu Arsović).
Povod za obraćanje je nedavna polemika u medijima o nacionalnim priznanjima, posebno onima za trenere:
– „Po ko zna koji put okoštala birokratska svest, sa nedostatkom sluha za realnost i pravičnost koje traže specifičnosti pojedinih sportova, pre svih pojednačnih, pokušava da se odbrani od, samo njima vidljivih, „kampanja protiv“ oprobanim metodama zastrašivanja da će i ovo što je dato biti ukinuto, pa je bolje ne napadati. U društvu kao što je naše, gde je sistem moralnih vrednosti degradiran i gde se uvode „nove“ discipline kao što su lov u mutnom, gaženjenje po ljudima i očigledna krađa dugogodišnjeg rada, a rezultati se pripisuju onima koji su im bliži i poslušniji, jedan pozitivan propis „Uredba o nacionalnim priznanjima i nagradama“, je pogrešnim potezima kancelarija nekih saveza doveden skoro pred gašenje.
Najsvežiji primer ogrešenja o ljude koji su uložili mnogo godina u stvaranje sportiste, je u streljačkom sportu, jednom od najtrofejnijih u olimpijskoj porodici, gde se pojedinci labavih moralnih načela, u ulozi saveznih selektora i trenera, i te kako drže Uredbe i uzimaju nagrade, iako često prvi put na samom takmičenju sreću vrhunskog strelca. Ovo se, pre svega odnosi na evropsku šampionku vazdušnim pištoljem Bobanu Veličković, čiji je lični trener Boban Marković, svetskog vicešampiona vazdušnim pištoljem Andrije Zlatića, čiji je lični trener Pavle Zlatić i evropsku šampionku vazdušnom puškom Andreu Arsović, čiji je lični trener Dragan Donević.
Najdrastičniji je položaj Pavla Zlatića koji je izgubio, zbog takvog tumačenja Uredbe, nacionalnu penziju za trenere i zasluženih 75.000 evra nagrade. Dugogodišnja saradnja ovih mladih sportista sa ličnim trenerima, darovala je srpskom sportu vrhunske strelce, šampione i osvajače najsjajnijih trofeja i sjajne ambasadore sporta i države Srbije. Logično je da njima treba dati nagrade jer su ih sazlužili dugodišnjim radom, zalaganjem i trudom, najčešće posle redovnog radnog vremena. Bobana Veličković je, znajući situaciju, pisala Ministarstvu omladine i sporta Srbije, sa molbom da se ne dodeli nagrada saveznom selektoru ili treneru, već, kada to reše u matičnom savezu, pre svega njenom ličnom treneru a ostalima prema zaslugama i po tome koliko je sebe uložio rad sa reprezentacima.
Naivne i dobronemarne, Bobanu, Andreu i Andriju, zbunio je odgovor Minstarstva omladine i sporta Srbije da je „njihov savez za nagradu predložio saveznog selektora jer je „fizički bio prisutan na pomenutim takmičenjima“, iako bi se jednostavnim uvažavanjem realnosti, moralnosti, ljudskosti i etike (zar nismo svi potpisali obavezu poštovanja etike i fer pleja u sportu) ovakva velika greška ispravila. Lako je, sa jednom ili dve reči u Uredbi, priznajući specifičnosti našeg, a i drugih sportova, mogao da se definiše i pojam „ličnog trenera“ i time ispravi ogromna nepravda. Tako bi Uredba dobila i onu dragocenu razvojnu komponentu i u potpunosti ispunila svrhu, ali bi postala i brana za razne negativne pojave nastale zbog njene nedorečenosti.
Ovo pismo shvatite kao veoma dobronamerno jer želimo da pojasnimo probleme i položaj ličnih trenera u našem sportu, podržavajući i vašu dobru nameru koju ste imali donošenjem Uredbe. Nadam se da smo vam skrenuli pažnju na delove Uredbe koji mogu da imaju pogubno dejstvo na razvoj pojedinačnih sportova u budućnosti i ako prihvatite naše sugestije, pred nama je, sguran sam, period vrhunskih rezultata na čast i ponos Srbije.“
(Ovaj tekst je autorizovao Boban Marković u ime ostale dvojice trenera).